Bora je zapravo napisao nekoliko narodnih hitova, ali uglavnom je potpisivao svoju suprugu kao autorku, jer nije želeo da ga povezuju s pesmama koje su izvođene u narodnjačkom žanru. Kasnije se pokajao zbog takvih odluka.

- U početku nisam hteo da potpisujem svoje narodnjake pa sam shvatio da je to iluzorno. U to vreme, potpisivao sam svoju tadašnju ženu, pokojnu, Draganu… - rekao je.

- Kasnije sam shvatio da ti tekstovi imaju određenu vrednost i da to nisu skarabudženi tekstovi s brda s dola, tako da sada s ponosom mogu da izjavim da su moji tekstovi: 'Vodeničareva kći' koju peva Predrag Živković Tozovac, 'Preskočiću tarabu i jarak' koju peva Šaban Šaulić, 'Stani malo kafanski sviraču' za koju ljudi misle da je narodna pesma, a nije, to je moj tekst.

Za Cecu sam napisao pesmu 'Šta još možeš da mi daš'. 'Nek me ne zaborave devojke sa Morave', koju peva pokojni Srećko Jovović je takođe moj tekst. Da, napisao sam tekst za Miroslava Ilića, ali on to nikako da snimi. Dvoumi se, hoće – neće. Možda mu nije suđeno, eto… - rekao je Bora Đorđević jednom prilikom u emisiji 'Svoj na svome'.