Ako se pitate da li je BiH bar na neki način prva u Evropi, odogovor će vas sigurno iznenaditi jer zapravo jeste. Ali kako to obično biva, njena pozicija se ne ogleda u najvećem ekonomskom napretku, ili u borbi protiv kriminala i korupcije već, po broju političkih stranaka.

Njihov broj se u posljednjih 26 godina utrostručio, pa sada imamo jednu stranku na 30 hiljada stanovnika. Opravdano se postavlja pitanje, da li je politika u BiH najunosniji biznis.

Politički analitičar Ivana Marić kaže da jeste, a naročito kada govorimo o mogućnosti ilegalne zarade, jer ako govorimo o legalnoj zaradi to i nije tako unosan posao, osim ako niste dio parlamenta BiH i Savjeta ministara.

„Na nižim nivoima to i nisu tako enormno visoke plate i to je možda razlog zbog čega poduzetnici i sposobni menadžeri ne žele da se uključuju u politiku, jer mogu više da zarade u svojim poslovima. Međutim oni koji računaju na nelegalnu zaradu, namještanje tendera, javnih nabavki, na nelegalno zapošljavanje i naplaćivanje radnog mjesta oni žele ući u politiku jer ne može se porediti koliko oni zarade u politici a koliko bi zaradili da zaista uđu na tržište i pitanje je da li bi ih iko i zaposlio“, istakla je Marić.

Evropski parlamentarci mogu da pozavide našim političarima na zaradama, jer se njihove plate ne mogi ni porediti, kao što se ne može porediti naš životni standard koji je ispod svakog nivoa u odnosu na njihov, pa je i logičan zaključak komunikologa koji tvrde da je u BiH nametnuta atmosfera da bez politike nema ni života.

A, da je politika kod nas odavno postala najpoželjnije i što je najvažnije najplaćenije zanimanje, potvrđuju i predstavnici Transparensi internešnala.

„Što se tiče politike i unosnog biznisa, to je trend nažalost. U ovim zemljama se tolike zloupotrebe dešavaju da je najlakši put do novca, zapravo kroz politiku“, kazao je Srđan Traljić, portparol Transparensi internešnala

Na ovogodišnjim izborima čak 31 politička partija i koalicija želji da ima poslanike u budućem sazivu Narodne skupštine Srpske. Na listama je 1439 kandidata koji će tražiti svoju šansu, a samo su 83 fotelje, pa se nameće još jedno logično pitanje, da li se oni zasita nadaju toj fotelji ili se iza svega krije još nešto.

Iz Transpareni internešnala ističu da je ono što se krije iza velikog broja politikhih partija, zapravo trgovina birakim odborima.

„Imamo jedan ozbiljan problem gdje se isti broj članova biračkih odbora daje svim političkim partijama i mnoge male stranke i njihova jedina svrha je trgovina biračkim odborima. Mi smo imali situacije da se stranka koja nosi naziv „Čapljina u srcu“ kandiduje za lokalne izbore u Doboju.

Od političkih subjekata nasupili, mislim da je velika većina imala od 0 do 10 glasova. Dakle njihova uloga i svrha nije bila osvajanje glasova, nego kupovina mjesta u biračkim odborima koja kontrolišu velike stranke. Imali smo i masovnu krađu glasova, masovno dopisivanje glasova građana koji ne izađu na izbore, a onaj koji kontroliše sve članove biračkih odbora to može da uradi", dodao je Traljić.

Da je ključ velikog broja političkih stranaka u BiH trgovina biračkim odborima smatra i politički analitičar Ivana Marić.

" Mi znamo da su to slabe takče izbornog sistema. izbori nisu jeftini. Vi morate platiti da bi ste učestvovali, posebno na višim nivoima i onda se jednostavno pitate, zašto bi stranka koja apsolutno zna da neće proći za taj nivo se prijavljuje za izbore i onda shvatite da će oni dobiti više novca nego što su uložili. U to ne računaju na glasove ne računaju čak ni na ulazak u parlmente, već računaju na prodaju, i mi to svi znamo, odgovorni to znaju i ništa ne rade da se to promjeni. Vjerovatno i to očekujemo od visokog predstavnika“, istakla je Ivana Marić.

Za predstojeće izbore CIK je ovjerio 90 političkih stranaka, 17 nezavisnih kandidata i 38 koalicija, što je za 22 stranke i 2 koalicije više u odnosu na izborni period 2014.- 2018- godine. Zanimljiv podatak je i to što je od izbora do izbora sve veći broj političkih subjekata, a ljudi su isti.