VIDOVDAN: Običaji i verovanja, zapamtite snove...


Objavljeno: 2017-06-28 11:18:00



Vidovdan, jedan od najvećih srpskih praznika, pravoslavni vernici praznuju 28. juna. Za Vidovdan se vezuje mnogo zanimljivih verovanja, a Vidovdanu se najviše raduju devojke, jer bi noćas mogle da saznaju za koga će se udati.


Foto: Uroš Predić

Naime, veruje se da vidova trava, koja se od davnina smatrala biljkom za gatanje, može da im otkrije ko će im biti mladoženja.

 

Uoči Vidovdana devojke bi trebalo da vidovu travu, parče hleba i malo soli stave pod jastuk, a potom da izgovore ove reči:

"Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san".

 

Ona bi prema verovanju, trebalo da usniju svog budućeg muža. Verovanje kaže i da bi udate žene trebalo da vidovu trave stave pod jastuk uoči praznika. Ukoliko nešto budu sanjale tu noć, to će im se i dogoditi.

 

Postoji još jedno verovanje, a to je da vidova trava pomaže neudatima da za kratko vreme upoznaju budućeg muža.

 

Na svetog Vida rastu dve vrste travčica, vidovčica – jakocrvenog i malog cveta i modra vida, sličnog cveta. Trebalo bi pronaći obe, ubrati i staviti pod jastuk, a potom pre spavanja izgovoriti:

 

“Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak”.

 

Te devojke, kako se veruje, već u narednih nekoliko dana upoznaće budućeg muža.

 

Vidovdan je nepokretni verski praznik koji praznuje Srpska pravoslavna crkva 28. juna i jedan od najvećih srpskih praznika. Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum, a od svih je najznačajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371-1389) propast Srpskog carstva.

 

 

Sudar dveju vojski na Kosovu polju trebao je da se desi na dan kada će se jasno videti ko je vera, a ko nevera. Po tom mitu, od tada se taj dan naziva Vidovdanom.

 

Po jednoj, ovaj praznik je nastavak slavljenja slovenskog paganskog božanstva Svetovida, koji je bio bog obilja i rata i koji je možda bio srpski vrhovni bog.

 

Po drugoj, poštovanje prema Svetom Vidu doneli sa sobom nemački katolički rudari Sasi, a njihov svetac je prilagođen lokalnom stanovništvu.

 

Po trećoj interpretaciji, najverovatnijoj, u pitanju je ostatak Zapadnog hrišćanstva iz vremena dok je među Srbima bio jači uticaj Rima nego Carigrada.

 

Među Srbima i svim Slovenima verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji “otvara oči”.

 

Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima ne radi u polju ni u vinogradu da se grožđe ne bi sasušilo, a na današnji dan treba probati i zrelo voće.

 

Jedan od običaja nalaže da danas ustanete pre zore, pogledate ka suncu i kažete "Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!". Smatralo se da je veoma važno ono što ćete danas videti jer ćete u tim stvarima kasnije imati uspeha.

 

Danas, kaže narodno predanje, treba započeti nešto od ručnih radova, poput pletenja i vezenja. Pre nego što prionu na posao, žene treba da pokvase oči vodom u kojoj je prethodnu noć provela biljka vidovčica i da kažu: „Vidi, Vido kako pletem“, „Vidi, Vido kako vezem“, „Vidovčice, po bogu sestrice, što očima ja videla, to rukama i stvorila“.

 

Ako je vedro sa naznakama da će i ostati vedro, treba izneti napolje svu odeću i provetriti je kako bi se napunila dobrom energijom. S druge stane, ukoliko je oblačno, treba prekrstiti oblake da bi kiša koja padne bila dobra za useve.


Izvor: BN radio




















Copyright © 2015-2019 Radio BN. Sva prava zadržana.

Razvoj: Slađan Milovanović.