Sedam zanimljivosti o zimskim bebama!


Objavljeno: 2019-12-26 13:23



Naučnici su prilično fascinirani učinkom koji godišnje doba u kojem smo se rodili ostavlja na nas, na naše zdravlje i opšte stanje. Evo šta su otkrili o tome šta karakteriše zimske bebe.


Foto: Zimske bebe

1. Deca rođena zimi su krupnija

 

Posmatrajući statistiku, naučnici su utvrdili da su deca rođena u zimskim mesecima duža nego ona rođena leti. Do svoje šeste, sedme godine, zimska deca su teža, viša i imaju veći opseg glave od svojih vršnjaka rođenih u drugim godišnjim dobima.

 

2. Inteligentnija su

 

Prema zajedničkom američkom i australijskom istraživanju, u kom su naučnici proučavali razvoj 21.000 dečaka i devojčica, pokazalo se da su zimska deca imala bolje rezultate na testovima inteligencije od svojih vršnjaka.

 

 

3. Manje su sklona multipla sklerozi

 

Kod njih ređe dolazi do ove teške bolesti. Svi smo čuli da zdravlje majke može uticati na zdravlje bebe. Ali, da li ste znali da i vreme začeća takođe može uticati na zdravlje bebe?

Naučnici sa Univerziteta Oksford došli su do zaključka da bebe rođene u novembru imaju najmanje šanse za to da obole od multiple skleroze, dok bebe začete u zimskim mesecima imaju najveće šanse. To je zbog toga što trudnice dobijaju manje vitamina D tokom zime.

 

4. Učestaliji je prevremeni porod

 

Bebe začete u maju imaju veće šanse da se rode ranije. Istraživači sa Univerziteta Prinston su posle analize raznih podataka, i zanemarivši sociološki status majki, otkrili su da bebe koje su u zimskim mesecima došle na svet imaju 10 posto veće šanse da budu prevremeno rođene.

Izgleda da je jedan od značajnih faktor taj što tada vlada sezona gripa.

 

5. Depresivnija su

 

Postoji veći rizik da se kod njih razviju neurološki poremećaji, uključujući tzv. sezonski afektivni poremećaj (zimska depresija), bipolarnu depresiju i šizofreniju. Naučnici uzrok pronalaze u količini svetlosti kojoj su novorođena deca izložena, odnosno njenom nedostatku.

 

6. Imaju slabije kosti

 

Još jedna karakteristika vezana za sunčevu svetlost. Letnje bebe su, kažu naučnici, u proseku više za pola centimetra, i koštana masa im je za 13 kvadratnih centimetra veća nego kod zimskih beba. Krivac za to je apsorpcija vitamina D majki u poslednjoj fazi trudnoće.

 

7. Sklonija su alergijama na hranu

 

Čini se da u današnje moderno doba sve više dece ima neke probleme s alergijama na hranu. Među njima je najveći broj beba rođenih zimi.


Izvor: Krstarica



















Copyright © 2015-2020 Radio BN. Sva prava zadržana.

Razvoj: Slađan Milovanović.