Naučnici otkrili zašto je ljudski mozak veliki


Objavljeno: 2018-05-26 12:25:00



Ljudski mozak je nesrazmerno veliki. I dok to nesporno donosi određene intelektualne prednosti, održavanje velikog mozga je skupo jer zahteva petinu telesne energije.Naučnike to dugo zbunjuje. Dok se velika većina organizama razvija sa malim mozgom ili čak i bez njega, ljudi su odlučili da delimično žrtvuju telesni rast kako bi dobili više cerebralnog kapaciteta. Sada je napokon otkriveno zašto je to tako.


Foto: B92

Ljudski mozak, sugerišu naučnici, proširio se uglavnom kao odgovor na stres koji je našu vrstu u njenim počecima prisiljavao na inovativna rešenja u potrazi za hranom i skloništem i na prenošenje naučenih lekcija potomcima. Škotski naučnici su, u časopisu Nature, objavili rad koji je dovodi u pitanje popularnu teoriju da se naš misleći organ razvio pošto su društvene interakcije među ljudima postajale sve složenije. Oni misle da je zapravo suprotno.

 

"Naši rezultati su intrigantni jer sugerišu da su neki aspekti složenijih društvenih odnosa verovatnije posledica, a ne uzrok velikog mozga", rekao je jedan od autora istraživanja Mauricio Gonzales - Forero sa škotskog univerziteta Sent Endrijus. "Njegova veličina je verovatno proizašla iz rešavanja problema na koje su ljudi nailazili u prirodi, a ne iz izgradnje društva", dodao je on. Mozak modernog čoveka tri puta je veći od onog kojim se dičio naš majmunoliki predak - australopitekus.

Ali "hranjenje" tako velikog mozga ljude je koštalo sporog telesnog rasta u detinjstvu. Ljudski potomci, naime, mnogo su duže zavisni od svojih roditelja i mnogo su ranjiviji nego što je to slučaj sa drugim životinjama.

 

 

Veza između veličine mozga i kulture

 

Ranija istraživanja otkrila su vezu između veličine mozga vrsta i složenih socijalnih struktura, koje se opisuju i kao "kultura". Ali nijedna do sada nije uspela da zaključi da li su ti činioci podstakli rast mozga ili su bili njihova posledica. Škotski naučnici su razvili matematički model kojim su nastojali da utvrde imaju li ekološki i društveni problemi merljivi uticaj na razvoj mozga i ako imaju, koliko. Modeli "mozgova" bili su suočeni sa ekološkim izazovima, poput pronalaska lovine na teškom terenu i u lošim vremenskim uslovima, čuvanja hrane od kvarenja na vrućini ili skladištenja vode za vreme suše.

 

Pred modele su bili postavljeni i razni društveni izazovi kako bi se ispitalo koliko saradnja i kompetitivnost utiču na razvoj mozga. Zanimljivo, saradnja je bila povezana sa smanjenjem veličine mozga, kažu naučnici, verovatno zato što su pojedinci mogli da se oslone na zajedničke resurse i da uštede energiju. "Po našim rezultatima, teški ekološki problemi izazivali su širenje mozga, a društveni zahtevi nisu", rekao je Gonzales - Forero.

Ali budući da i druge vrste nailaze na izazove u prirodi, zašto je onda ljudski mozak jedini tako porastao? To je verovatno zbog kulture, odnosno sposobnosti da veštine nauče od drugih, umesto da sve otkrivaju sami. "Zbog toga, naša studija sugeriše da je interakcija teških problema u prirodi i kulture zaslužna za ovakvu veličinu mozga", naglasio je Gonzales - Forero.


Izvor: B92




















Copyright © 2015-2019 Radio BN. Sva prava zadržana.

Razvoj: Slađan Milovanović.