MALA GOSPOJINA: Običaji i verovanja, šta se valja na ovaj dan


Objavljeno: 2020-09-20 21:09



Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju praznik posvećen rođenju Presvete Bogorodice, jedan od najvećih ženskih praznika


Foto: Mala Gospojina

Hrišćanski vernici slave dolazak na svet Presvete Bogoridice, jedan od najvećih crkvenih praznika koji posebno slave žene. U narodu se praznuje pod nazivom Mala Gospojina, Mala Gospođa, ili Mala Bogorodica.



Presveta Bogorodica je rođena u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu i njegovim precima, bila je od carskog roda Davidovog, a po majci i njenim precima, od roda prvosvešteničkog.


Praznovanje i običaji


Jesenje svadbe počinjale su od Male Gospojine. U privrednom životu, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimnih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.


Joakim i Ana dugo nisu mogli da imaju dece, ali im je Bog uslišio molitve i pod stare dane podario ćerku.


Dali su joj ime Marija i zavetovali se da će ona služiti Gospodu. Deva Marija, plod molitvi svojih roditelja, odvedena je u hram kada je imala tri godine, sa 14 godina se vratila u Nazaret gde joj je, kako uči hrišćanstvo, saopštena blagovest da će roditi Sina Božijeg.


Na ikoni se događaj rođenja Svete Djeve Marije predstavlja tako da majka Ana leži na postelji, novorođena Marija u kolevci, a okruženi su mnogim srodnicima.


Verovanja


Veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana, ako na današnji praznik bude vedro bez oblaka i ako se vidi sunce veći deo dana.


Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane.


Žene tako ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.


Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.


Izvor: SPC



















Copyright © 2015-2020 Radio BN. Sva prava zadržana.

Razvoj: Slađan Milovanović.