Ako imate ovih pet mana, IQ vam je veoma visok


Objavljeno: 2018-06-15 15:34:00



Visoka inteligencija svakako je prednost, ali nije i ključ za lakši, jednostavniji, srećniji ili pak ispunjeniji život. U odgovoru na to može li inteligencija da bude i prokletstvo nekima, psiholozi objašnjavaju da ona svakako može imati negativne strane, koje potvrđuju naučna istraživanja.


Foto: B92

Inteligentni preterano analiziraju

 

Ljudi s visokom inteligencijom previše vremena troše na razmišljanje i analize, a tu nema mnogo pomoći. Iz preteranih analiza proizlazi i previše briga, pa i otežana mogućnost odabira - inteligentni žele da budu sigurni u svoje odluke, kako bi bili uvereni da nisu pogrešili, što je u većini životnih situacija nemoguće, te je ponekad neophodno osloniti se i na svoj instinkt. Veoma inteligentni ljudi često razmišljaju umesto da osećaju. Oni, naime, mogu da razumeju osećanja veoma dobro, kao i da razmišljaju i razgovaraju o njima, ali problem je u tome što često neće osećati olakšanje kod njihovog izražavanja.

 

To je čest problem veoma pametnih ljudi, posebno onih koji se sjajno izražavaju. Oni koriste reči kao "dimnu zavesu", prenosi Express. "Manje komunikativni i verbalni ljudi svoje ponašanje koriste i kao izduvni ventil, što znači da će i da viknu, bace nešto, rasplaču se, skoče... Visoko inteligentni ljudi će pričati o tome kako se osećaju, a kad završe s razgovorom, sva ta osećanja će i dalje biti zarobljena", rekao je psiholog Markus Geduld. Dodaje da je u tome ključna razlika između kognitivnih i emocionalnih veština, te iako naučnici ne mogu detaljno da objasne kako su oni povezani, očigledno je da visoka emocionalna inteligencija kompenzuje niske kognitivne sposobnosti, pri čemu izrazito pametni ljudi ne moraju da se oslanjaju na svoje emocionalne veštine da bi rešili probleme. Kod prepoznavanja visoko inteligentnih ljudi, društvo će od njih da očekuje više - da budu najbolji u svemu, nebitno o kojem je području reč, pa oni nemaju s kim da razgovaraju o svojim slabostima ili nesigurnostima. Na njima je veći pritisak da moraju da uspeju, zbog čega su pod stalnim stresom. To je očigledno već i u mlađim godinama - deca koja su inteligentnija generalno osećaju veći nespokoj.

 

Teže uče vrednost teškog rada

 

Činjenica je da će inteligentniji ljudi znati bolje da rasporede svoje zadatke, te će brže obavljati posao, odnosno s manje truda nego što bi trebalo nekome ko nije tako inteligentan. Ipak, inteligencija ne vodi direktno uspehu, a visoko inteligentni ljudi možda nikad ne razviju upornost koja im je potrebna za posao. "Inteligencija postaje problem kad oni koji je imaju otkriju u ranoj mladosti da ne treba toliko mnogo da rade kako bi pratili druge, pa nikad ne razviju dobre radne navike", ističu psiholozi.

 

Ljudima ide na živce kad ih ispravljaju, bilo da je reč o čavrljanju ili o ozbiljnijem razgovoru, a inteligentni ljudi najčešće imaju potrebu da ispravljaju druge ako kažu ili tvrde nešto pogrešno. To znači da ih drugi doživljavaju kao pametnjakoviće koji su u društvu naporni.


Izvor: B92




















Copyright © 2015-2019 Radio BN. Sva prava zadržana.

Razvoj: Slađan Milovanović.